Ljudsko telo u svakom trenutku prenosi signale naše duše. Kako ih protumačiti?
Naši životi su priče. Ponekad, svoje priče ne prepoznajemo dok se odvijaju pred nama.
Premda katkad maglovito naslutimo da je naša priča jedinstvena, vredna razmišljanja.
Možda bismo dobro postupili kada bismo meditirali o svom životnom putu i povremeno postavljali sebi pitanja kao što su: “Ko sam ja? Koja je moja svrha? Kakvim putem želi da ide moje srce?” i pažljivo osluhnuli ono što se iz tog spokoja i tišine s vremenom javi.
Svaki život je jedinstvena priča, istkana od brojnih podpriča, zapleta, tokova i vremena. Takođe, nejasna slutnja naše priče omogućiće nam da više budemo stvaraoci, a manje žrtve sopstvenog života. (Jon Kabat-Zinn)
Kompleksan smo spoj duha i materije
Pa i kada je reč o područjima života za koje mislimo da nisu pod našom kontrolom. Kao što su npr. razne manje i veće nezgode, nesreće i bolesti, čiju pojavu i uzroke gotovo po pravilu pripisujemo Višoj sili, uvereni da protiv toga ne možemo ništa. Ne razmišljajući da smo kao ljudska bića kompleksan spoj duha i materije i da istovremeno živimo na mnogo nivoa postojanja, odnosno: tjelesnoj, emocionalnoj, mentalnoj i duhovnoj, a te razine međusobno se dodiruju, prožimlju, potiču i djeluju jedna na drugu, ogledajući se i manifestirajući u onome što nazivamo svojom stvarnošću.
Ljudsko telo je vrlo osjetljiv instrument, koji svakom svojom ćelijom prenosi poruke naše duše; simptomi, koji se na njemu pojavljuju, obično su odraz naše unutrašnje neravnoteže i nerazriješenih emotivnih i drugih konflikata, kojih često ni sami nismo svesni.
Učenje iz sopstvenog iskustva
Tema o kojoj pišem mi je lično bila privlačna vrlo davno, pokušavajući da razumem šta se događa sa mnom i mojim telom, koje me od najranijih dana “obasipalo” brojnim dijagnozama i prognozama o tome koliko mi još života preostaje, a ta prognoza se u jednoj fazi kretala od dve godine do svega nekoliko sati. Kako mi u to vreme nije bila dostupna nikakva literatura na tu temu, prve nevešte korake radila sam potpuno intuitivno, sledeći puki nagon za preživljavanjem i učeći iz pokušaja i pogrešaka.
Teoretsko znanje, obogaćeno i iskustvom u radu s drugim ljudima, došlo je kasnije, kad sam već odavno bila izvan tih prvih začaranih krugova. S vremenom sam naučila da verujem svom telu i više da slušam njegove signale, shvativši da ono nije samo zatvor u kojem je stešnjena moja duša, već čudesan hram, unutar kojega ona može rasti i razvijati se. A zajedno s njom i svet koji čini moju svakodnevicu. Tako je sa svakim od nas. Štaviše, tako je i sa svakim delićem postojanja, budući da je nevidljivim nitima sve međusobno povezano i utiče jedno na drugo.
Kako je sve to povezano?
Naučna istraživanja, rađena tokom posljednjih nekoliko decenija, donela su čitavi niz novih otkrića na temu ljudskih emocija, odnosa između duha i tela kao i uticaja traumatskih događaja i situacija na mozak osobe, a time i na njeno opšte psihofizičko stanje (i na našem je jeziku objavljeno nekoliko knjiga na tu temu poput knjiga Antonia Damasia, Candace Pert i dr.).
Čini se npr. da traumatska iskustva mogu oštetiti temporalni lobus koji je važan za zvuk i govor, limbski sistem koji je “odgovoran” za proradu emocija, cerebralni vermis, područje mozga koje je povezano s emocijama, pažnjom i regulacijom limbskog sastava i corpus callosum, kojim se prenose informacije između leve i desne hemisfere mozga.
Ako uzmemo u obzir da se u mozgu nalaze centri koji upravljaju funkcijama povezanim sa svim delovima tela, lako je zamisliti da posledice raznih emotivnih i fizičkih trauma obuhvataju ceo naš psihofizički sklop.
Ljudsko telo kao obiman sistem, unutar kojeg svaki organ ima svoje mesto, svrhu i vrednost, kada funkcije pojedinih organa prevedemo na simbolički jezik emocija i misli, ubrzo ćemo videti povezanost među raznim nivoima, na kojima kao ljudska bića organizujemo svoj svet delujući u njemu i na njega.
Svemir je složen mehanizam koji čine nevidljive niti
Svemir je složeni mehanizam sačinjen od međusobno povezanih nevidljivih niti energije koja ga hrani i održava. Pritom ništa nikada ne nestaje već se samo menja, transformirajući se u neki drugi oblik. Drugim rečima, uz naš organski, kardiovaskularni, koštani itd. sistem čijom pomoći funkcionišemo na telesnom nivou, postoji i celi običnim okom nevidljiv svet energetskih tela, središta i mreža, koji svi deluju jedno na drugo.
Pored nivoa aure i čakri, tačka energije koje u biti odgovaraju žljezdama s unutrašnjim lučenjem na fizičkom telu, postoje i drugi nivoi i centri energije o kojima se premalo govori i piše, poput nivoa namere, nivoa izvornog bića itd.
Svaka naša misao, emocija, povreda, unutrašnji ili spoljašnji konflikt mogu se očitati na svakoj od tih nivoa; fizičko telo, na kome se nivoi bolesti manifestiraju, samo je pozornica na kojoj se odigravaju pojedini prizori naših unutarnjih drama. Jednako tako te drame su zapisane i u našim ćelijama, u našemu genetskom kodu – otkuda god da krenemo, delujemo i na sve druge nivoe i aspekte sebe.
Svojim simptomima telo nam otkriva razne priče, koje leže u njihovoj pozadini. Njihov govor iznenađujuće je lako razumeti; dovoljno je da se samo setimo u čemu nas određeni simptom sprečava i na što nas primorava, vrlo brzo ćemo doći do unutrašnjeg konflikta koji leži u njegovoj pozadini. Osvešćenje tog konflikta i prihvatanje njegovog postojanja, prvi je korak u njegovom razrešenju, a time i u preovladavanju simptoma, koji nas je na njega upozorio.