Stalna napetost slabi imunitet i udara na srce, a nakon dužeg vremena uzrokuje i razvoj ozbiljnih mentalnih bolesti. A, takođeje krivac i za debljanje…
Jedna od najspominjanijih pojava savremenog doba, stres, ponekad se čini poput nekog nevidljivog neprijatelja koji nikad ne spava i napada iz zasede čim se malo opustite. Ne, upravo suprotno, napada jer ste previše napeti, a ne opušteni.
Stres je prirodna reakcija organizma na neku, na primer, opasnu ili životno ugrožavajuću situaciju. Tada se u telu počnu događati fiziološke promene koje organizam podstiču da se bori ili da beži. U telu se luče hormoni kortizol i adrenalin, ubrzava se disanje i rad srca, stežu se mišići, povećava se krvni pritisak i izoštravaju se čula. Sve ove reakcije podstiču organizam na akciju kako bi preživeo, opisuju psiholozi.
Danas su životno ugrožavajuće situacije više izuzetak nego pravilo, ali uprkos tome, stres je i dalje sveprisutan, posebno u visokorazvijenim društvima. Naime, naše telo ne razaznaje u kojoj su meri različiti uzročnici stresa stvarno opasni za nas, pa radilo se o opasnoj situaciji u vožnji ili samo o svađi s bliskom osobom, naš će nervni sistem reagovati isto kao i u pradavna vremena.
Jedna od tegoba koje ne povežemo odmah sa stresom, a jako je povezana s njim, su različiti osipi, često praćeni svrabom. Stručnjaci opisuju da pri pojačanom stresu imuni sistem oslabi i telo počne izlučivati histamin kako bi se borio protiv bolesti. Ako stres ne prestane, može se razviti alergija na neko sredstvo iz okruženja, poput deterdženta, polena ili prašine. A isti taj pad imuniteta koji pokreće proizvodnju histamina krivac je i za česte prehlade. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu pokazalo je da su ispitanici, namerno zaraženi virusom prehlade, koji nisu bili izloženi stresu odoleli bolesti, za razliku od grupe pod stresom u kojoj se većina razbolela.
Jedan od razloga za razornost stresa je, objašnjavaju lekari, u hormonu kortizolu koji izlučuje nadbubrežna žlezda i koji menja način na koji naš organizam metabolizuje masnoće, proteine i ugljene hidrate, što izaziva ili naglo nakupljanje kilograma ili njihov nagli gubitak. Isti je taj hormon odgovoran za pojavu akni i u doba kad ih ne biste očekivali. Važno je na vreme prepoznati simptome duže izloženosti stresu kako bismo na vreme usporili tempo. Stres izaziva negativne misli, tako da tipične emotivne reakcije uključuju stalnu prisutnost straha, tuge, beznađa i bespomoćnosti. Sve to prate i negativne misli, i to najčešće usmerene na samooptuživanje.
Istraživanje američke klinike Mayo pokazalo je da stres može navesti telo da proizvodi više želučane kiseline koja će izazivati žgaravicu, ali može i poremetiti ritam pražnjenja creva, pa se javljaju nadutost i grčevi.
Opterećenost nas tera da mislimo samo na loše
Kad smo u teškom emocionalnom stanju imamo tendenciju da se prisećamo samo loših stvari iz prošlosti. Kad smo pod stresom i ne znamo kako bismo rešili problem, lakše ćemo se prisetiti prošlih neuspeha, zaboravljajući na trenutke hrabrosti i sve uspehe u suočavanju s brojnim teškoćama.
Uvežbajte veštine za teranje stresa
Možemo pokušati da promenimo situaciju, promenimo sebe ili pak odemo iz te situacije. Rešenje uvek postoji. Za uspešno suočavanje sa stresnim situacijama pomažu veštine poput asertivnosti i otvorene komunikacije – koje treba naučiti i vežbati.
Nasmejte se, humor umanjuje probleme
Bitno je racionalno sagledavanje situacije. Važno je posvetiti se stvarima koje su važne. Smisao za humor je od neprocenjive vrednosti jer nam pomaže da malo manje ozbiljno shvatamo sebe i probleme.