Inteligencija je sposobnost usvajanja i korišćenja novih veština, i uključuje razum, rešavanje problema, pamćenje informacija i kreativnost.
Koeficijent inteligencije najviše se menja od tinejdžerske dobi do ranih 20-ih, a kasnije ostaje uglavnom stabilan, ali to ne znači da nam je pamet fiksirana i da ne možemo učiniti nešto da poboljšamo, primera radi, potencijal svog pamćenja.
„Inteligencija se može razvijati, i to poprilično dramatično”, smatra psiholog i analitičar ljudskog ponašanja Bryan Roche.
„Oni koji tvrde da im je keoficijent inteligencije fiksiran do kraja života pozivaju se na testove inteligencije, koji su relativno stabilni, ali nivo nam se neprestano može razvijati”, kaže Roche.
David Shenk, autor knjige „Genije u svima nama”, kaže da je virtualno nemoguće odrediti bilo čiji tačan nivo inteligencije u bilo kojoj dobi, i da svako ima potencijal da postane genije, ili barem da postigne svoj maksimum. Ključ je, tvrdi on, u tome da najprije odbacite mit o tome da je za to potreban samo poseban dar.
Savetuje da se, umesto da budete opterećeni društvenim stereotipima o tome da nešto možemo ili „sigurno ne možemo” da uradimo ili postanemo, uhvatite posla. Inteligencija je sposobnost usvajanja i korišćenja novih veština, i uključuje razum, rešavanje problema, pamćenje informacija i kreativnost.
Da bi sve to razvili i poboljšali potrebna je ponajprije snaga volje, a ovo su neki savjeti kako si pomoći.
Trenirajte memoriju – moguće je vežbati i „oštriti” količinu rečenica koju pamtite, i za to postoje metode, a jedna od njih, „n-back”, razvijena je od profesorke Susanne Jaeggi sa Univerziteta u Kaliforniji. Možete je pronaći na ovom linku.
Otvorite se novim pogledima – dobro je uzeti u obzir i drugačije poglede na događaje i svet. Ova vežba će vam otvoriti um za nove prilike, posebno nakon što se izložite novim informacijama i upoznajete ljude s kojima se inače ne biste družili.
Pronađite motivaciju – neuobičajena postignuća zahtevaju motivaciju, i to ne lažnu, nego pravi osećaj strasti da nešto želite da učinite, što do sada niste.
Vežbajte kardiovaskularne vežbe – čak i ovo vam razvija inteligenciju i dugoročno pamćenje, kako su uočili naučnici iz Švedske.
Igrajte video igrice – konačnu imate izgovor! Igranje igrica razvija delove mozga koji su zaslužni za osećaj orijentacije u prostoru i vremenu, pamćenje informacija i strateško planiranje.
Meditirajte – smirena meditacija može razvijati mozak, a dovoljno je da se već 20 minuta dnevno fokusirate na disanje, držanje i mentalno stanje.