Pistaći regulišu odnos telesnih tečnosti u organizmu jer su bogati kalijumom. Ovo koštunjavo voće sadrži i fosfor koji pomaže u izgradnji zuba i kostiju, ali i magnezijum koji je važni element u očuvanju telesne energije. Pistaći su, takođe, dobar izvor vitamina B6 koji pomaže u metabolizmu i iskorišćavanju proteina. Sadrže i tiamin koji podstiče energiju i normalan apetit. Bogati su biljnim vlaknima, imaju nizak nivo zasićenih masnoća i dobar su izvor proteina. Pistaći smanjuju rizik od srčanih oboljenja jer snižavaju nivo holesterola u krvi. Sprovedeno je novije ispitivanje u kome je učestvovalo deset pacijenata koji su imali umereno povećanu količinu holesterola u krvi. Oni su tri nedelje unosili 20 odsto kalorija jedući pistaće. Tokom eksperimenta kontrolisana im je telesna težina, krvni pritisak, nivo totalnog holesterola u krvi, LDL (loš), HDL (dobar) holesterol i nivo triglicerida u krvi. Posle tri nedelje ovako modifikovanog načina ishrane zabeležen je pad totalne količine holesterola (p<0,04), pogotovo takozvanog lošeg holesterola, dok se koncentracija dobrog holesterola i triglicerida neznatno smanjila. Krvni pritisak i telesna težina su ostali nepromenjeni. Pistaći sadrže antioksidante u formi fitohemikalija, pre svega vitamine A i E-gama tokoferol. Ovi biljni nutrijenti smanjuju rizik obolevanja od hroničnih oboljenja, uključujući i rak. S obzirom na visok sadržaj proteina i masnoća ne treba jesti više od 18 grama pistaća, što je oko 30 komada, i ne češće od četiri puta dnevno.
Pistaći, bogatstvo antioksidanata i vitamina E
