Odbacivanje pozitivnog sa smrtonosnim posledicama

Ljudi teže da budu strogi prema sebi po pitanju izgleda svog tela. Društvo vrednuje određene “idealne” fizičke osobine i mnogi ljudi upadaju u zamku osećaja neadekvatnosti zato što se njihove mere ne uklapaju u ta društvena nemoguća očekivanja. Taj izazov, koji se zove “poremećaj predstave o telesnom izgledu”, postao je toliko opšteprisutan da ga današnji psihijatri zapravo opisuju kao “normativno nezadovoljstvo”…

Predstava o telesnom izgledu se može definisati kao stav prema ljudskom telu, posebno njegovom obliku, veličini i estetici. Poremećaj predstave o telesnom izgledu se dešava kada se predstava neke osobe o izgledu sopstvenog tela razlikuje od stvarnosti. Izrazita raširenost ove pojave je dokazana mnogim naučnim proučavanjima.

PREDSTAVA O TELESNOM IZGLEDU: ZAPANJUJUĆE STATISTIKE KOD ŽENA

  •  85% devojaka u srednjoškolskom uzrastu smatra da ima višak kilograma.
  •   Žene koje imaju težinu manju od normalne isto su tako nezadovoljne svojim telom kao i normalne i gojazne žene.
  •  Devojčice koje imaju samo šest godina već žele da budu mršave.
  •  Želja žena da budu mršavije ne smanjuje se sa godinama.
  •  Telesni izgled devojaka postaje sve gori tokom adolescencije (nasuprot dečacima, čiji se telesni izgled poboljšava).
  •  Samo 3-5% od ukupnog broja žena ima izvesne mogućnosti da postigne trenutni “ideal” (183 cm, 59 kg).
  •  Devojke koje imaju iskrivljenu predstavu o svom telesnom izgledu su pod naročitom pretnjom da iskuse neki od poremećaja u ishrani. Oko 1% tinejdžerki će postati anoreksično, a 10% takvih može umreti zbog tog poremećaja.

Na primer, neke žene uvek sebe sagledavaju kao osobe sa viškom težine, a sve žene normalne težine smatraju predebelim. Kod muškaraca je izgleda drugačija logika – gde se muškarac normalne težine često smatra koščatim, a najnapumpaniji bodibilderi se smatraju idealnim. Dečaci i muškarci koji podležu ovim društvenim pritiscima će najverovatnije imati opasno ponašanje kao što je uzimanje proteinskih dodataka (kreatina) ili, čak još gore, steroida.

Zapazimo da poremećaj predstave o telesnom izgledu na prvi pogled izgleda prilično neškodljivo – većina ljudi priželjkuje da promeni neke pojedinosti u svom spoljnom izgledu. Međutim, problemi nastaju kad opažanje nečijeg spoljnog izgleda nema nikakvog dodira sa stvarnošću ili kad želja za promenom postane fiks-ideja. To se najverovatnije dešava kad pojedinac odbaci svako pozitivno prosuđivanje o svom izgledu.

POVEZANA NEZDRAVA PONAŠANJA

  •  loš osećaj samovrednovanja
  • preterana i zdravstveno nebezbedna ishrana
  •  ciklusi prejedanja i čišćenja
  •  osećaj panike i anksioznosti u društvu
  •  anoreksija nervosa
  •  bulimija
  •  strah od promene
  • ekstremni napori da se preobrazi u neki nedostižni ideal lepote

Postoji više kulturoloških razloga za vrtoglavi porast broja slučajeva poremećaja predstave o telesnom izgledu u našoj današnjoj kulturi. Nedavne studije su pružile ubedljive dokaze da mediji igraju veoma značajnu ulogu u tome kako žene doživljavaju svoje telo. Nažalost, trenutni standard za lepotu naglašava karakteristike koje su daleko od mogućnosti postizanja za obične ljude. Istraživanje je pokazalo da naročito žene osećaju krivicu, anksioznost i depresiju nakon gledanja vitkih modela u medijima. Tokom proteklih 30 godina, idealan oblik ženskog tela predstavljan u medijima postajao je sve vitkiji i vitkiji, dok je prosečna žena zapravo postajala sve teža.

Razmotrite samo primer Barbi, lutke sa kojom se igralo oko 90% devojčica starosnog uzrasta od 3 do 11 godina. Manje od 1 u 100.000 žena će najverovatnije imati proporcije slične Barbikinim. Kad bi Barbi bila u prirodnoj veličini, njena visina bi bila 175 cm, težina 50 kg (samo oko 76% zdrave težine za njenu visinu). Dži Džou, lutka koja je bila aktuelna 1964. godine, imala bi obim pojasa 81 cm, grudi 111 cm, bicepsa 30 cm (kad bi bila visoka 177 cm). Nasuprot tome, verzija Dži Džoa iz 1998. godine bi imala obim grudi 140 cm, bicepsa 68 cm i pojasa 91 cm. Bicepsi Dži Džoa bi bili veći nego kod najrazvijenijeg bodibildera svih vremena. Ovako nerealni telesni ideali se svakog dana prikazuju u televizijskim šou programima, filmovima, na naslovnim stranama časopisa, pa čak i u video igricama.

Važno je priznati svoje pozitivne fizičke osobine i sposobnosti i u svom opažanju im dati veći prioritet nego onima koje vam se ne sviđaju. To vam može pomoći da istaknete svoje jake osobine i koristite svoje sposobnosti kao veliku prednost. To može voditi i duhu zahvalnosti koji može dovesti do isceljenja.