Koja je uloga soli u našem telu?

So se sastoji od natrijuma i hlorida, a natrijum je potreban organizmu za održavanje optimalne količine tečnosti u telu, kontrakcije mišića i drugih važnih telesnih funkcija…

Iako nije definitivno dokazano da bi režim ishrane koji podrazumeva smanjen unos soli smanjio rizik od srčanih bolesti, mnogi stručnjaci ipak preporučuju ograničen unos soli. Sa druge strane, neki lekari tvrde da bi to imalo negativan uticaj na zdravlje, i izdvajaju pet najčešćih mitova u vezi sa tim.

Nije tačno da so nije dobra za zdravlje, naravno, ukoliko se unosi umereno. Naime, so je važna komponenta krvi, pomaže nutrijentima da “stignu” do ćelija, reguliše krvni pritisak i igra važnu ulogu u normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Dakle, so nam je potrebna, ali ne previše soli. Neophodno je unositi natrijum u organizam, a najzdraviji način je unos namirnica koje su neobrađene i koje u sebi sadrže prirodnu količinu.

Još jedan od mitova je da so ne unosimo ukoliko je ne dodamo u obroke koje pripremamo. Veliku količinu unosimo iz obrađene hrane. Prerađeno meso, gotove supe, sos, grickalice… u sebi imaju veliku količinu soli.

Mnogi smatraju da so, poput morske soli sadrži manje natrijuma što, kažu stručnjaci, nije tačno. Sve vrste soli sadrže istu količinu natrijuma i za sada nema podataka koji bi potvrdili da je neka vrsta soli zdravija od druge. Sa druge strane, morska ili himalajska so su manje obrađene, pa su zbog toga možda zdraviji izbor.

Ali, za razliku od drugih soli himalajska so u svojoj savršenoj strukturi sadrži 84 esencijalnih minerala, uključujući i elemente: magnezijum, selen, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, hrom, mangan i minerale koji su od vitalnog značaja za ljudski organizam. Oni se nalaze u organskom i koloidnom obliku. Oblik koji ljudsko telo lako apsorbuje.

Zabluda je i da mladi ne treba da razmišljaju o količini soli koju unose u organizam. Razlog za to? Kada unosimo mnogo soli, u telu se zadržava tečnost, koja može stvoriti pritisak na vitalne organe – bubrege, srce, arterije, čim se povećava rizik od srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Stručnjaci kažu da mladi ljudi ne moraju da budu previše restriktivni kada je reč o količini soli koju unose, ali svakako nije dobra ideja da je unose previše.

Uvreženo je mišljenje da svako na so reaguje isto. Stručnjaci kažu – osoba je ili “osetljiva” ili “otporna” na so. Drugim rečima, nivo osetljivosti na so je određen mnogim faktorima, uključujući genetiku, uzrast, tip građe, ishranu… Stariji ljudi, gojazni i žene su generalno osetljiviji na so, a inače, ta osetljivost se pokazuje tako što se nivo krvnog pritiska značajno menja u odnosu na povećan ili smanjen unos soli.

Treba znati i…

Čak 75 odsto soli koje ljudi unose sakriveno u industrijski prerađenoj hrani… Veliki deo soli unosi se u organizam kroz hleb i pecivo (čak 26 odsto). U pici 84 odsto namirnica ima visok sadržaj soli, a u sendviču čak 92 odsto.