Hrana kožu čuva

Ako planirate da se malo osunčate i nabacite boju, dobro bi bilo da povećate unos određenih namirnica: voća, povrća i zdravih masti, nešto što bi se moglo nazvati zaštitnim  faktorom iz tanjira…

Preplanula koža je aktuelna svakog leta uprkos upozorenjima stručnjaka na opasnosti od preteranog izlaganja suncu. Trebalo bi napraviti razliku između blago preplanule kože i reš pečene. Blagu preplanulost ćete postići i ako poštujete sva pravila o zaštiti. To između ostalog znači da vodite računa kada i u kolikoj meri se sunčate. Kada se govori o zaštiti kože od sunca, obično se misli na kreme i losione sa zaštitnim faktorom. Ipak, ne bi trebalo zanemariti i značaj ishrane u prevenciji kože od štetnog UV zračenja. Konzumiranjem namirnica koje sadrže antioksidanse možemo zaštititi kožu i smanjiti rizik od nastanka oštećenja. Nega koža podrazumeva kako spoljašnju tako i unutrašnju zaštitu. Ovo potvrđuju i mnoga naučna istraživanja.

Mogli bismo reći da sve ono što pozitivno utiče na zdravlje našeg organizma utiče pozitivno i na našu kožu. Drugim rečima, sve ono što je dobro za naše celokupno zdravlje  voli i koža. Preporuke se i u ovom slučaju odnose na povećan unos voća, povrća i zdravih masti. Dakle, ništa novo. Ako imate naviku da redovno konzumirate ove namirnice, već ste mnogo učinili za svoju kožu.

Na prvom mestu, kada se radi o zaštiti od UV zračenja ali i uopšte o zdravlju kože, nalaze se namirnice narandžaste i crvene boje. One sadrže karotinoide koji štite ćelije kože od oštećenja. Namirnice koje se preporučuju su šargarepa, paprika, batat, tikvice, kajsije, dinje, pomorandže. Možda ne biste pomislili da zeleno lisnato povrće kao što je zelena salata, blitva, spanać i zelje sadrže beta karotin. Ali, on je samo zamaskiran hlorofilom koji se nalazi u ovom povrću te bi i ono trebalo što češće da bude zastupljeno u ishrani.

Podjednako je efikasan i likopen koji se nalazi u paradajzu. Likopen se pokazao korisnim kod kožnih iritacija nastalih delovanjem UV zraka. Ne zaboravite da kuvani paradajz sadrži veće količine likopena nego svež. Napravite domaći sok od paradajza ili kečap. Lubenica kao omiljena letnja poslastica ne samo da će vas hidrirati, već ćete uz nju uneti i dozu likopena. Osvežavajući sok od crvenog grejpfruta je takođe odličan izvor likopena. Mada imamo naviku da citrusno voće više unosimo u zimskom periodu, u stvari je je idealno vreme za ovu vrstu voća jer pored korisnih sastojaka koje sadrži ono i rashlađuje organizam!

Bobičasto voće poput kupina, malina, jagoda, borovnica, ribizli i grožđa je izvor antocijana. Antocijani, pigmenti crveno-plave boje su snažni antioksidansi koji će zaštititi kožu od UV zračenja.
Svo do sada navedeno voće i povrće sadrži i dosta vitamina C koji štiti ćelije od slobodnih radikala nastalih pod dejstvom UV zračenja. Pored toga, vitamin C je važan za sintezu kolagena koji daje koži čvrstinu. Drage dame, UV zračenje slabi kolagen i elastin u koži te je povećana doza vitamina C neophodna ukoliko želite da sprečite prerano opuštanje kože.
Sada dolazimo do povrća koje nije previše omiljeno. Povrće iz reda kupusnjača gde spadaju kelj, prokelj, kupus, karfiol, brokoli. Istraživanja ih povezuju sa prevencijom svih oblika karcinoma, pa tako i melanoma. Dodatna korist od ovog povrća je njegov uticaj na zdravlje i zaštitu očiju. Zeaksantin i lutein kojima kupusnjače obiluju štite oči, pa se kaže da deluju kao prirodne naočare za sunce.
Začinite hranu. Bosiljak, ruzmarin, žalfija, nana, timijan…  Divno se uklapaju u salate i sva letnja jela a takođe sadrže važne antioksidanse.
Kakao sadrži flavonoide koji ne samo da su dobri za zdravlje srca i krvnih sudova, već i za zdravlje kože. Flavonoidi ubrzavaju oporavak kože nakon UV zračenja i poboljšavaju cirkulaciju, odnosno utiču na bolju prokrvljenost kože. Eto zelenog svetla da svakoga dana unesete 20 g crne čokolade. Još bolje ako čokoladu napravite sami od sirovog kakaoa ili se osvežite uz šolju kuvanog kakaoa. Još jedan izuzetno koristan napitak je i zeleni čaj. O blagotvornom uticaju zelenog čaja na zdravlje se dosta govori, ali se malo zna o njegovom uticaju koji se odnosi na zaštitu i zdravlje kože. Polifenoli iz zelenog čaja preventivno deluju na sprečavanje alergijskih reakcija izazvanih sunčevim zracima.
Unos zdravih masti je takođe veoma važan. Omega tri masne kiseline štite celokupno zdravlje organizma, pa tako i kožu. Pored toga, da bi organizam mogao da iskoristi beta karotin i likopen, neophodna je masnoća. Zbog toga salatu obavezno prelivajte kvalitetnim uljem. Za salate je najbolje hladno ceđno maslinovo ulje. Omega tri masne kiseline se nalaze u lanu i lanenom ulju, kao i u masnoj ribi poput skuše, lososa i tunjevine. Ne zaboravite ni semenke. Grickajte suncokret, golicu, kikiriki, kao i orašasto voće. Posebno bih istakla brazilski orah jer sadrži selen koji pruža zaštitu od slobodnih radikala. Ulja, semenke i orašasto voće će vam obezbediti i vitamin E koji je takođe snažan antioksidans.

Evo i predloga za jednodnevni jelovnik:
Doručak
Humus namazan na integralni hleb.
Mešana salata (rendana šargarepa, zelena salata, rukola..)  prelivena maslinovim uljem i limunovim sokom.
Sat vremena nakon doručka šolja zelenog čaja sa limunovim sokom.
Užina:  Smuti od bobičastog voća i zelenog lisnatog povrća  sa kašikom mlevenih badema ili nekog drugog orašastog voća.
Ručak: Povrće kuvano na pari preliveno maslinovim uljem (brokoli, prokelj,  karfiol), paradajz salata prelivena maslinovim uljem(krastavci, paradajz, luk, paprika, začini). Šolja grožđa.
Užina: Voće ili 20 g crne čokolade
Večera : potaž od tikvica, salata od pečenih paprika sa belim lukom i maslinovim uljem.