Ljubitelji voća izuzetno cene višnju. Tamnocrvena boja, slatkasto-kiselkasti ukus i lekovita svojstva koje poseduje višnja (Prunus cerasus) učinila su je omiljenim voćem.
Poreklo višanja je iz Male Azije, u Grčku je preneta pre nove ere, a za njom je došla i trešnja. Gaji se u Evropi i Americi. Kod nas se gaji kao plantažno voće i što je najčešći slučaj kao voće na okućnici. Carevala je prostorima Turske i Grčke, pa je ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama dobijena višnja. Zahvaljujući kvalitetnom uzgajanju, naša zemlja je postala značajni izvoznik ovog voća. Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Mayi, Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće.
Poput ostalog voća, višnje su siromašne mastima, kalorijama i natrijumom, a bogate vitaminima i mineralima poput vitamina C, vitamina B i kalijuma. 100 g smrznutih višanja ima samo 46 kcal. Višnje se mogu jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog smrzavanja u njima se može uživati tokom cele godine bez bojazni od smanjenja nutritivne vrednosti.