Pamćenje tokom godina postaje sve slabije. To je normalno. Ali, neki ljudi dok su još mladi imaju problem čestog zaborava. Koji su faktori koji utiču na sposobnost pamćenja?
1.) Nefunkcionalna štitna žlezda
Kada štitna žlezda ne funkcioniše pravilno, često osećate da je previše toplo, previše hladno, ili ste napeti ili depresivni. Ovo može da utiče na vašu memoriju.
“Iako štitna žlezda nema specifičnu ulogu za mozak, kada prestane da funkcioniše normalno, jedna od posledica je gubitak pamćenja. Ljudi koji imaju ovaj problem, a često su žene u pitanju koje imaju problem sa koncentracijom” kaže dr Fotihi .
Žlezde u obliku leptira koje su ispred dušnika, utiče gotovo na sve metaboličke procese u vašem telu.
2.) Toplotni udari
Svako ko usled toplotnog udara ima želju da stavi glavu u zamrzivač, isto tako desiće se privremeno da zaboravite neke stvari.
“Kolko žene imaju toplotne udare za vreme menopauze, toliko se smanjuje njihova sposobnost da pamte imena i priče. Srećom, naleti toplotnog udara ne oštećuje mozak na bilo koji način. Memorija će se poboljšati kada prestanu toplotni udari”, rekao je dr. Fotihi.
I drugi simptomi menopauze su povezani sa smanjenjem pamćenja, uključujući nesanicu i noćnu apneju.
3.) Nedostatak sna
– Dok spavamo, neki delovi mozga se zaista odmaraju, ali neki delovi mozga koji su povezani sa memorijom i emocijama postaju relativno aktivni. Oni koji pate od nesanice, ne samo što rizikuju oštećenje memorije, ali tokom dana mogu osetiti zamor, nedostatak pažnje i sporih reakcija. Standarna preporuka od osam sati sna nije uvek posebno dobra za sve. Ako se probudite umorni i ponovo spavate tokom dana, znači da vam treba više sna, kaže dr Alen Tofvig.
4.) Masnoće
Masni hamburgeri i pomfrit su opasni za srce, ali isto tako mogu izazvati problem sa pamćenjem.
Jedne studije su pokazale da adolescenti pacovi imaju slabije veštine učenja i pamćenja posle osam nedelja na dijeti koja uključuje visok nivo masti. Druga studija sprovedena u srednjim godinama pacova su pokazala da hipokampus (deo mozga odgovoran za kratkotrajnu memoriju) mogu biti posebno osetljivi na uticaj ishrane bogate mastima.
“Potrebno je više istraživanja da se utvrdi da li masti utiču na ljudski um, ali evo šta znamo, kalorijska ishrana povećava rizik od dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti, što može prouzrokovati oštećenje mozga”, kaže dr.Tofvig.
5.) Bakterije i virusi
Prehlada, isto tako može uticati na pamćenje, navodi se u jednim studijima objavljenim 2013 godine u časopisu “Neurologija”.
Istraživači su ustanovili da ljudi izloženi brojnim bakterijama i virusima, kao na primer herpes simpleks tip 1 (tip koji izaziva prehladu) tokom života često imaju problema sa pamćenjem od onih koji su bili izloženi manjem broju bakterija. Verovatnoća da imaju problem sa pamćenjem je za 25% veća.
Lekari veruju da stalna izloženost infekcijama može oštetiti krvne sudove, što je isto tako povezano sa povećanim rizikom od moždanog i srčanog udara.
Bićete iznenađeni šta sve utiče na pamćenje!
