Masti su neizostavan deo pravilne prehrane i od velikog su značaja za očuvanje zdravlja. Nipošto ih ne bi trebalo isključivati iz prehrane, ali pri tome je važno razlikovati „dobre“ od „loših“ masti.
U skup „loših“ spadaju masti bogate trans-masnim kiselinama koje su se pokazale izrazito štetnima za ljudsko zdravlje. Po hemiskoj strukturi one su nezasićene masne kiseline. Razlika između „dobrih“ nezasićenih masnih kiselina i trans-masnih kiselina je u položaju vodikovih atoma.
Trans-masne kiseline nastaju uglavnom na tri načina:
• najčešće pri preradi biljnih ulja u čvrste masti (na primer margarin)
• na visokim temperaturama tokom prženja hrane
• u procesu hidrogenacije nezasićenih masnih kiselina od strane bakterija u digestivnom traktu biljojeda
Trans-masne kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu i bolji ukus što objašnjava razlog njihove dosadašnje uporabe.
NAJVEĆI IZVORI čine biljna ulja koja se široko koriste u industriji brze hrane, polugotovih jela, pržene hrane i pekarskih proizvoda! Trans-masne kiseline pronađene su u velikoj količini u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, vaflima, imitacijama sira i margarinima!
Tragično je to što je baš ova vrsta hrane većini ljudi svakodnevna ishrana!
Trans masti su izuzetno opasne i to naročito za srce i krvne sudove! Narušavaju zaštitnu membranu ćelija! Izazivaju mnoga maligna oboljenja i dijabetes tipa 2!
Na unos trans-masnih kiselina posebno bi trebalo paziti za vreme trudnoće, dojenja i ranog detinjstva jer mogu imati negativan uticaj na rast i razvoj djeteta!
Treba pomno čitati deklaracije namirnica i izbegavati namirnice koje sadrže trans-masne kiseline. Preporučuje se upotreba uviek svežeg ulja za prženje, izbegavanje prženja u istom ulju više puta, a pre svega izbegavanje samog prženja kao načina pripreme hrane i primenjivanje „zdravog“ načinima pripreme kao što je kuvanje!
Počnimo da kuvamo hranu na ulju na primer od košpica grožđa koje ne menja svoj hemijski sastav do 250 celzijuca!