Kada pečeni kesten u jesen ili zimu zamiriše ulicom, da li tada pomislite koliko je ova namirnica zdrava? Kesten se prvenstveno uzgaja u Kini, Japanu, Italiji i Španiji. Postoji preko 100 vrsta kestena. Kesten se obično jede pečen, kuvan ili pržen i često se dodaje u nadeve ili supe, ili služi kao prilog. Takođe od kestena pravi i brašno. Kesten je najzastupljeniji u toku jeseni i zime, ali prerađen, kesten je dostupan tokom cele godine. Poznat je po slatkom ukusu i blagoj teksturi.
Svež plod kestena ima 170 kalorija na 100 grama jestivog dela ploda, što je znatno manje od raznog koštuničavog voća: lešnika, badema, oraha koji sadrže i po tri puta više kalorija. Kesten kao i njegovi „koštuničavi rođaci“ ne sadrži holesterol. U kestenu ćete naći malu količinu masti, uglavnom nezasićene i što je veoma važno – ne sadrži gluten. Zbog toga je idealna namirnica kod osoba obolelih od celijakije.
Sadržaj ugljenih hidrata kod kestena je uporediv onome kod žitarica, na primer pšenice i pirinča, a ima dva puta veći sadžaj skroba od krompira. Kesten je bogat šećerima, čak 8 % jestivog dela ploda su razni šećeri: glukoza, fruktoza i drugi. Bogat je mineralima fostorom i kalcijumom, a sadrži i manju količinu gvožđa i vitamina B-kompleksa.