Seksualna impotencija predstavlja nemogućnost muškarca da postigne i zadrži odgovarajuću erekciju potrebnu za zadovoljavajući seksualni odnos.
Muškarci sa ovim problemom suočavaju se sa nizom teškoća kao što su gubitak seksualne želje, nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije, nemogućnost ejakulacije, prerana ejakulacija ili nemogućnost doživljavanja orgazma.
Impotencija se povećava sa godinama, javlja se kod pet posto muškaraca 40-tih a 60 posto kod muškaraca 70-tih godina. Impotencija se javlja i kod mladih muškaraca i u tom slučaju psihološki faktori igraju presudnu ulogu. Pre nego što sagledamo psihološku prirodu ovog problema važno je ukazati i na druge, najčešće fiziološke aspekte impotencije.
Fiziološki aspekti impotencije
Jedan od glavnih fiziološka uzroka impotencije jesu vaskularni problemi tj. problemi sa krvnim sudovima. Da bi muškarac bio u stanju da postigne i održi erekciju, neophodan je povećan priliv krvi u penis. Sužene arterije mogu otežati priliv krvi u penis što posledično može dovesti do problema u postizanju erekcije.
Visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes i visok holesterol su najčešći uzroci impotencije. Pored toga, hormonski poremećaji, problemi sa tiroidnom žlezdom takođe mogu doprineti problemu impotencije. Mnogi muškarci koji konzumiraju steroide suočavaju se sa ovim problemom jer dolazi do narušavanja prirodne hormonalne ravnoteže koja je nepohodna za normalno seksualno funkcionisanje.
Stanje poznato kao „propustljive vene” može otežati održavanje erekcije. Naime, da bi se erekcija održala potreban je ne samo pojačan prliv krvi preko arterija, nego i njen ostanak u penisu. Krv se zadržava u penisu u erekciji tako što se vene stežu i sprečavaju oticanje krvi. Ako su vene u nemogućnosti da se stegnu erekcija se verovatno neće desiti ili će trajati veoma kratko.
Droge predstavljaju jedan od čestih uzroka fiziološke impotencije. Konzumiranje antidepresiva često vodi smanjenju seksualne želje i otežanom postizanju erekcije. Narkotici poput kokaina i marihuane takođe mogu prouzrokovati problem impotencije.
Psihološki aspekti impotencije
Jedan od najčešćih psiholoških faktora impotencije jesu određena (najčešće perfekcionistička) očekivanja koja muškarac ima u vezi sa sopstvenom seksualnom performansom. Jednom kada se suoči sa ovim problemom (koji može biti prouzrokovan nekim od gore navedenih razloga), on kroz određen iracionalan način razmišljanja sebe dovodi u stanje depresivnosti, osećaja neadekvatnosti i sumnje u sopstvenu muškost što sve vodi daljem održavanju i produbljivanju ovog problema.
Impotencija kao seksualni problem u velikoj meri narušava sliku koju muškarac ima o sebi što ga čini podložnim da strahuje od budućih neuspeha u seksualnom funkcionisanju. Jednom kada se razvije osećanje anksioznosti javlja se i sklonost da se predviđaju budući neuspesi što vodi pojačavanju prvobitnog straha i ponovnim neuspesima u postizanju erekcije.
Na ovaj način stvara se jedan začarani krug – što muškarac više strahuje od budućih neuspeha u toj meri sebi otežava da se u seksualnom odnosu opusti i fokusira na sam emocionalni doživljaj. Strah ga ometa da bude fokusiran na zadovoljstvo za vreme seksa. Fokus pažnje usmeren je pre na to da li će uspeti da ostvari erekciju nego na osete koji dovode do užitka i zadovoljavajućeg seksualnog odnosa. Čest epilog ove “borbe za erekcijom” je da muškarac u jednom momentu odustaje od seksualnog odnosa i razvija sklonost da ga izbegava.
U osnovi izbegavanja seksualnog odnosa leži niz emocionalnih problema među kojima su najprisutniji anksioznost i depresija. Osećanje uznemirenosti i depresivnosti kod muškarca se javlja povodom same činjenice da ima problem u seksualnom funkcionisanju. Veoma često on je sklon da sebe obezvređuje u vezi sa ovim problemima i da veruje da ga ovaj problem u potpunosti diskvalifikuje kao muškarca.
Važan faktor koji doprinosi pojavi impotencije i samom održavanju ovog problema jeste perfekcionizam u odnosu na seksualnu performansu. Perfekcionistički zahtev u vezi sa seksualnim odnosom sažet je u ideji „Ja moram da uspem i ne smem da omanem, moram ovo da uradim bez greške…“ Posledica ovog razmišljanja jeste impotencija. Neuspeh u seksu može biti posledica niza faktora kao što su umor, bolest, zabrinutost zbog neke druge stvari…Ukoliko muškarac sebi nakon doživljenog neuspeha kaže „Morao sam imati više uspeha, strašno je kakav sam šonja ispao, verovatno ću stalno doživljavati neuspeh…toliko sam nesposoban da nema šanse da uspem“ uvodi sebe u strah od neuspeha koji ga u budućim odnosima parališe i samim tim otežava postizanje erekcije.
Dakle, ukoliko muškarac seksu prilazi sa idejom da mora da demonstrira savršenu performansu i da je zastrašujuće ukoliko omane, impotencija je onda sasvim siguran ishod seksualnog odnosa. Razmišljajući na ovaj način, pažnja je usmerena na strah od nesposobnosti a ne na seksualno uzbuđenje. Stoga nije ni čudo da ne može da se uzbudi sa svom pažnjom usmerenom na ideju „Da li ću uspeti ovog puta? Šta ako ne uspem? To bi bilo strašno!“ Ovakvo razmišljanje rezultira strahom na samu pomisao o seksu i teško da može doprineti osećanju opuštenosti i erotičnosti što je svakako preduslov zadovoljavajućeg seksualnog odnosa.
Kognitivno bihejvioralna terapija impotencije
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) seksualne impotencije pokazala se kao najefikasniji terapijski modalitet u tretiranju ove problematike. KBT terapijski pravac počiva na ideji da ljudi uznemiravaju sebe pogrešnim razmišljanjem i da su naši emocionalni problemi uzrokovani disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd. U slučaju impotencije, način razmišljanja koji vodi ka osećaju anksioznosti u seksualnom odnosu pa samim tim i teškoćama u postizanju erekcije svodi se na ideju da je seksualni neuspeh dokaz muškarčeve neadekvatnosti.
Iz tog razloga terapijske intervencije u rešavanju seksualne impotencije fokusirane su na menjanju perfekcionističkih stavova koje muškarac ima u vezi sa seksualnom sferom funkcionisanja. U radu sa klijentima koji se suočavaju sa ovom vrstom problema radi se na oslobađanju od iracionalne ideje koja glasi „ako nemam uspeha u seksu to znači da kao muškarac manje vredim“. Cilj terapijskih intervencija usmeren je na bezuslovno prihvatanje sebe čak i onda kada se osoba suočava sa neuspesima u svom seksualnom životu. Na taj način klijent se pre svega oslobađa nezdravih emocija poput anksioznosti i depresije koje ga onemogućavaju da se na konstruktivan način uhvati u koštac sa ovom vrstom problema. Nakon što se oslobodi ovih nezdravih emocija, terapijski rad usmeren je na izgradnju frustracione tolerancije na teškoće sa kojima je suočen što je osnovni preduslov za rešavanje ovog problema.