Istraživanja pokazuju da broj bakterija koje žive u čoveku i na čoveku iznosi broj ljudskih stanica na najmanje desetu potenciju. U probavnom sistemu odraslog čoveka nalazimo nekoliko kilograma bakterija (X00 000 000 000 000 000 000) koje prema nekim izvorima sačinjavaju 80% našeg imuniteta. U crevima nalazimo i velik broj živčanih stanica (100 000 000) koji je približno jednak broju moždanih stanica te se u crevima luči i 95% važnog neurotransmitera serotonina.
Serotonin umiruje probavni sistem, šalje poruke od creva prema mozgu. Važan je za mentalno zdravlje kod depresije, anksioznosti…
Poremećaji crevne flore (loš bakterijski sastav, prekobrojno množenje određenih patogenih sojeva bakterija, prekomerno množenje gljivice Candida albicans) prema stručnjacima među kojima je i dr. Natasha Campbell McBride, mogu uzrokovati osim probavnih tegoba (proliv-zatvor-nadimanje-kolike) i hronične tegobe na neurološkom području. Tako su istraživanja pokazala da su autističnim osobama zajednički ozbiljni poremećaji crevne flore (disbioze). Dr. Natasha Campbell McBride je u svom radu povezala disbioze sa psihološkim poremećajima kao što su ADHD, disleksije, dispraksije, autizam i dr. i taj fenomen nazvala GAPS (Gut And Psychology Syndrome).
Dugoročno, poremećaji crevne flore uzrokuju poremećaje s iskorištenjem nutrijenata ali i hronična trovanja materijama koje izlučuju patogene bakterije i gljivice. Vrenjem ugljenohidrata nastaju i alkoholi te su takva stanja posebno teška za decu čiji je mozak u razvoju. Odatle još jedna ozbiljna opasnost od slatkiša za decu. Autistične osobe gotovo trenutno reaguju na eliminaciju slatkog, glutena i kazeina iz prehrane što je potvrda koliko je prehrana povezana s psihološkim tegobama.
Ali ne bojte se mleka. Sirovo, neprokuvano mleko naročito ono pašnih životinja deo je terapije za autizam jer ono štiti i neguje crevnu floru i zbog neverojatno lekovitih svojstava regeneriše čitav organizam. Kazein koji je u pitanju je denaturirani kazein uništen visokim temperaturama (do 150 st. C) u postupku pasterizacije, posebno UHT postupak.
Neurološke smetnje uzrokovane disbiozama najpre se uočavaju u teškoćama s delatnostima koje su i najsloženije poput pažnje, komunikacije i govora.
Candida se za creva hvata korenčićima, rizoidama koji kada Candida ugiba iza sebe ostavljaju sitne rupice na zidu creva kroz koje nesvarene materije ili toksini iz loše probave mogu dospeti ravno u krvotok.
Prema nekim autorima, ukoliko je crevna flora (koja poput sluzave mase oblaže crevo iznutra) zdrava, ne treba se previše bojati ni štetnih hemikalija ni teških metala na primeri iz ribe jer je upravo zadatak crevne flore selektivna propusnost, inaktivacija i izbacivanje takvih materija izmetom.
No, osobama koje značajnije konzumiraju ugljene hidrate a posebno ako ne unose probiotičke kulture bilo putem mlečnih fermentiranih namirnica bilo putem fermentiranog povrća disbioze mogu predstavljati ozbiljan problem.
Stoga je poželjno svesti ugljene hidrate na najmanju moguću meru (samim tim težište prehrane s ugljenohidrate ponovno vratiti na dobre stare – kvalitetne – životinjske masnoće) a posvetiti pažnju i unosu kvalitetnih probiotika.
Kefir – Važnost korisnih mikroorganizama i probiotskih bakterija
