Siguran sam da ste se više puta na treningu zapitali: “Da li pravilno dišem“, „Kada ide udah, a kada izdah“? Koliko je bitno disanje u toku fizičke aktivnosti?
Primetili ste da se u toku vežbanja, pogotovo visokim intenzitetom, povećava puls, a samim tim i osećaj kao da nemate dovoljno vazduha. Povećavanje pulsa je normalan i sasvim očekivan proces. Na njega, bar ne u tom trenutku, ne možete uticati.
Tehnika disanja ima veliku važnost kod svih fizičkih aktivnosti. Od količine kiseonika zavisi koliko ćemo kilometara pretrčati, metara preplivati, kilograma podići…
Opšta tehnika disanja je da, pri podizanju opterećenja, izbacujemo vazduh i rasterećujemo grudni koš i telo pritiska. Tako na primer, kod sklekova, izdah je prilikom podizanja tela, dok je udah u fazi spuštanja ka tlu. To je tehnika koja je najraširenija i najjednostavnija za korišćenje.
Postoje i druge, a najbolji primer za to je vežba veslanje, kod koje, po ovoj teoriji, udah mora biti prilikom podizanja tereta, odnosno vučenja šipke ka telu. Objašnjenje je da, u tom pokretu, u trenutku povlačenja tereta, širimo grudni koš i tako oslobađamo prostor za kiseonik, te da je neprirodno da u toj fazi bude izdah. Moje mišljenje je da kod pomenute vežbe „veslanje“ možete koristiti ili jednu ili drugu tehniku i da nećete pogrešiti.
Kod trčanja, ali i nekih drugih cardio aktivnosti, disanje ima bitnu ulogu. Osnovni izvor energije je kiseonik, a njega u velikim količinama dobijamo upravo disanjem. Najbolji način disanja kod cardio aktivnosti je da za udah koristimo i usta i nos, dok izdišemo samo na usta. Ovom tehnikom „grabimo“ što više kiseonika koji nam je neophodan za dugotrajan rad i sagorevanje masnih naslaga, jer masti sagorevaju jedino uz prisustvo kiseonika.
Dišite punim plućima, proleće je stiglo, a uskoro će i leto, aktivirajte se!