Ovom dijetom biraju se namirnice sa niskim GI pošto one dovode do minimalnog povećanja šećera u krvi, a sitost duže traje.
Prekomerno konzumiranje ugljenih hidrata može prouzrokovati sindrom otpornosti na insulin u krvotoku, što dovodi do poremećaja probave, dok telesna masa i dalje raste. Taj problem može da se reši tako što ćemo ishranu temeljiti na glikemijskim indeksima (GI) životnih namirnica. Ovaj trend godinama prate Hali Beri i Džulija Roberts.
Zdrave namirnice, na primer jabuka, imaju nizak GI, a čokoladne torte visok. Dobro je znati da sir i kikiriki puter imaju nizak GI, a pirinač, krompir i hleb sadrže mnogo ugljenih hidrata pa samim tim imaju visok GI. Neke namirnice sa malo masnoće imaju visok GI jer je mali procenat masnoće nadomešten skrivenim šećerima.
GI dijeta zapravo i nije dijeta u, pravom smislu te reči, već je zdrav način života. Tako u poslednje vreme ishrana u kojoj vodimo računa o zdravom odnosu belančevina, ugljenih hidrata koji se lako razgrađuju i zdravih masnoća potiskuje dijete sa malo masnoća i one u kojima konzumiramo mnogo ugljenih hidrata. U GI dijeti konzumiramo više kvalitetnog nemasnog mesa i ribu pa se na taj način obnavljaju zalihe energije.
Radni dan većine je takav da uopšte ne unose belančevine. Takav način ishrane telu ne daje energiju i loše utiče na koncentraciju. Mnogo ljudi jede nekoliko sati pre spavanja kada im hrana više nije potrebna. Zato je važno ne jesti belančevine za ručak, već za doručak.
Nije potrebno potpuno se odreći testenine i hleba, ali ako stvarno želimo da smršamo, moraćemo da ih jedemo što manje. Ugljeni hidrati sami po sebi nisu loši, ali obično ih previše pojedemo.