Naredna godina, ne uprkos, nego baš zbog sumornih pokazatelja, je vreme da naučimo da planiramo troškove i postanemo finansijski odgovorni, jer tako možemo da se spasimo od cunamija porodičnog budžeta.
1. Zaštitite se u slučaju najgoreg scenarija
Mali ili nulti privredni rast u prevodu znači loše stanje privrede. Znači da preduzeća loše rade, da su im limitirane mogućnosti za rast i investiranje i da će se verovatno fokusirati na smanjenje troškova, što u krajnjoj liniji može značiti smanjenje plate ili gubitak radnog mesta. Kada postoji rizik, najgore što možete da uradite je da ne razmišljate o njemu, po principu „nema šanse da se to meni dogodi”. Činjenica je da garancija ne postoji. Možda ste sjajan radnik kog firma želi da zadrži, ali šta će se desiti ako baš firma u kojoj radite nema dobre rezultate. Možda zbog krize izgubi potencijalne klijente, padne prodaja proizvoda ili počne da se guši u dugovima… Svaki zaposleni, ma koliko bio kvalitetan, snosi sudbinu kompanije u kojoj radi, pa zato treba postaviti sledeća pitanja: Kako ću se finansirati ako mi smanje platu ili ostanem bez posla? Šta će biti s mojim kreditom, stanarinom i računima?
Za preživljavanje ovakve potencijalne finansijske katastrofe nude se dva rešenja:
* Napravite budžet za nepredviđene slučajeve. Izračunajte koliko vam treba da preživite mesec dana bez posla, sagledajte sve izvore finansiranja kojima biste mogli da pokrijete te troškove i počnite da štedite da biste pokrili razliku. Ekonomski stručnjaci procenjuju da kvalitetan fond za nepredviđene slučajeve podrazumeva sredstva za pokriće tromesečnih troškova, koliko je neki okvirni rok da u tom periodu možete da nađete novi posao i da ponovo stanete na noge. Fond za nepredviđene slučajeve ima još jednu vrlo važnu ulogu. Umnogome smanjuje stres u kome se nalazite kada izgubite posao. Daje vam mogućnost da natenane tražite drugi posao i da ne pristajete na sve, zato što vas troškovi pritiskaju. Takođe, daje vam slobodu da odete iz kompanije pod svojim uslovima u slučaju mobinga ili situacije da vam poslodavac ne isplaćuje platu ili ne plaća doprinose.
* Razmišljajte o alternativnom i dopunskom poslu. Bez obzira što imate posao i smatrate da ga uprkos krizi nećete izgubiti, budite otvoreni ka novim mogućnostima. Nemojte limitirati svoje mogućnosti da pređete na novi posao, da radite na dodatnom projektu i zaradite više novca. Održavajte kontakte i stvorite sebi otvorene opcije koje možete iskoristiti ako vam zatrebaju.
2. Počnite da upravljate dugovima
Doba krize nije vreme da budete nemarni prema novcu i zato što pre preuzmete kontrolu nad dugovima. Jedna od najvećih grešaka koje pravimo kada nemamo dovoljno novca je da kasnimo u plaćanju računa, čime svoj budžet opterećujemo dodatnim troškovima kroz zatezne kamate i razne troškove. Umesto da plaćate troškove za koje ionako nemate novca, napravite listu svega što tokom meseca morate da platite, tačan datum plaćanja i kamate (redovne i zatezne), koje se obračunavaju na svaki od dugova i odredite tačan plan otplate tako da prođete što jeftinije. Zatezne kamate su dodatni trošak na račun koji ionako morate da platite i za vas je racionalnije da izbegnete te dodatne troškove. Pravilo „crvene linije” naročito važi kod finansijskih usluga. Ako ste uzeli kredit, a u zalog dali stan, auto ili mašine i shvatate da imate problema sa otplatom kredita, počnite na vreme da razmišljate o refinansiranju. Bolje je da sami potražite pomoć od banke, nego da dođete u situaciju da je vaš dug prodat nekome ko neće imati milosti u njegovoj naplati.
3. Racionalizujte troškove
Napravite pregled svih troškova koje imate na mesečnom nivou. Sagledajte tu podugačku listu i izračunajte konačnu sumu koju mesečno dajete na račune, planirane i neplanirate kupovine. Račune morate da platite, morate da se obučete, kupite deci knjige i opremu za školu, ali ako već kupujete novi televizor, da li vam je stvarno potreban najveći? Istraživanja su pokazala da na kućni budžet najviše uticaja imaju neplanirane kupovine, kao i kupovine „na akciji” po sistemu „zatrebaće”. Ako adekvatno planirate svoju potrošnju besmisleno je da trošite novac kupujući nešto što je na akciji samo zato što će vam nekad u nekom momentu u budućnosti zatrebati. Takvom kupovinom samo ćete zarobiti novac koji vam je potreban, a možete i izgubiti novac, jer će u budućnosti taj proizvod biti snižen ili na nekoj boljoj akciji koja vam može uštedeti više novca nego sada. Ako dođete do zaključka da ste svoje troškove sveli na minimalnu meru, odnosno da ste se ove godine već odrekli svega što ste mogli, onda porazmislite o ceni koju plaćate za pojedine usluge. Mobilni telefon vam je bez sumnje potreban, ali uvek možete da uštedite tako što ćete izabrati paket ili mobilnog operatora koji je povoljniji za vas.
4. Zaštitite vrednost svog novca
Ako imate višak novca nemojte ga čuvati u slamarici. Sa visokom stopom inflacije i kursnim razlikama to je najlošije što možete uraditi za svoje finansije, jer novac u fioci samo gubi na vrednosti. Umesto toga, stavite novac na štednju. Odaberite tip štednje ili investiranja koji za vas znači sigurnost, dostupnost novca koji vam je potreban i koji će imati dovoljno visoku kamatu da eleminiše efekte inflacije.
5. Iskoristite priliku da investirate
Magovi investiranja uvek će vam reći da treba kupovati kad cene padaju. Ukoliko imate višak novca sada je vreme da ga pametno uložite. U doba krize, akcije na berzi su često potcenjene. Dobra investicija sada vam se može višestruko isplatiti u godinama ekonomskog oporavaka. Ukoliko nemate poverenje u svoje finansijsko znanje, razmislite o investiranju u penzioni fond ili u neku vrstu osiguranja. Raspodelite rizik investiranja i uživajte u rezultatima mudrih odluka.